Курсеви

Претраживање и приступ медицинском знању

Статус онлајн теста: акредитован до 17. новембра 2016. године

Број акредитације: A-1-2801/15

Руководилац/руководиоци: доц. др Наташа Милић

Аутор/аутори: доц. др Наташа Милић, доц. др Дејана Станисављевић, проф. др Горан Трајковић, асист. др Зоран Букумирић

Циљна група: лекари, стоматолози, фармацеути, биохемичари, медицинске сестре, здравствени техничари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 3.000,00 динара

 

О ТЕСТУ

Садржај:

Биомедицинске информације засноване на знању (научне информације) представљају категорију биомедицинских информација која настаје као резултат различитих типова истраживања. Највећи број научних информација налази се у научној литератури, у папирној или електронској форми; a научна публикација представља основни формални начин преноса научних информација. Број информација у савременом oкружењу експоненцијално расте, тe је за добијање релевантних информација постало неопходно развијање система за претраживање информација. Системи за претраживање похрањују, организују и дисеминују научне информације. Претраживање информација је део процеса "откривања (медицинског) знања" који омогућава кориснику да пронађе релевантну литературу потребну да се генерише знање из одређене области.

Значај претраживања медицинских информација је вишеструк. Пораст броја информација и количине знања одавно је превазишао људске капацитете меморисања, информације су потребне при решавању медицинских проблема и доношењу одлука, а нова научна открића и честе промене у знању захтевају брзо проналажење информација. Поред уџбеника и приручника као извор информација у процесу учења могу се користити радови објављени у научним часописима. Meђутим, знање брзо застарева и неопходно је непрекидно проналажење и коришћење нових медицинских информација како би се одржалa и унапредилa стечена знања и вештине. Вештина претраживања великог броја информација се састоји у добром избору појмова (добро формулисано питање) и њиховом комбиновању, коришћењу опција напредног претраживања и клиничких упита.

Бити "информисан" неизоставан је предуслов успешног стручног деловања свих учесника здравственог система, отуда је континуирано праћење нових медицинских информација постало саставни део образовања, клиничке праксе и истраживачког рада свих здравствених радника. Током овог курса, полазници ће стећи знања и вештине неoпхoдне за коришћење система за претраживање. Посебна пажња биће посвећена техникама напредног претраживања и опцији коришћења клиничких упита. Такође, стећи ће вештину преузимања ауторских сажетака и комплетних текстова. Након завршетка овог курса, полазници ће моћи да самостално претраже и преузму релевантне информације које су им потребне у свакодневном раду за доношење медицинских одлука.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Упознавање са значајем биомедицинских научних информација у истраживањима и пракси;

2. Сагледавање карактеристика система за претраживање информација;

3. Прихватање класификације електронских извора информација;

4. Унапређење знања о стратегији претраживања научних информација;

5. Стицање знања о методама за евалуацију претраживања.

Број питања у тесту: 41

Дужина трајања теста: 6 сати (3 сата за читање литературе и 3 сата за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 427/2 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364

 

ЗАШТИТА ЗДРАВЉА У КАТАСТРОФАМА

Статус онлајн теста: акредитован до 3. марта 2017. године

Број акредитације: А-1-535/16

Руководилац/руководиоци: проф. др Горан Белојевић

Аутор/аутори: проф. др Горан Белојевић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 2.000,00 динара



О ТЕСТУ

Садржај:

Тестом се испитује знање о основним карактеристикама катастрофа, принципима пружања здравствене заштите, хигијенско-профилактичким мерама и мерама РХБ заштите, снабдевању храном и водом, смештају, принципима деконтаминације хране и воде, нуклеарним акцидентима, хемијским акцидентима, екстерној и интерној радиолошкој контаминацији, осиромашеном уранијуму, бојним отровима, биолошком оружју и биотероризму. Питања су постављена у форми понуђених пет одговора од којих је један тачан или нетачан. Дато је време од 48 секунди по питању, што је довољно за добро припремљеног кандидата за ову форму теста.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Упознавање са основним проблемима заштите здравља народа у катастрофама.

2. Упознавање са специфичностима рада здравствене службе у катастрофама.

3. Анализа искустава других земаља са санитарно-здравственим мерама у катастрофама.

4. Принципи решавања превентивно-медицинских проблема у катастрофама.

5. Упознавање са мерама заштите здравља и живота здравственог особља у катастрофама.

Број питања у тесту: 50

Дужина трајања теста: 4 сата (3 сата за читање литературе и 1 сат за решавање теста)



УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 436/1 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364


Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – први део

Статус онлајн теста: акредитован до 3. марта 2017. године

Број акредитације: А-1-784/16

Руководилац/руководиоци: проф. др Видосава Радоњић и проф. др Бранислав Филиповић

Аутор/аутори: проф. др Видосава Радоњић и проф. др Бранислав Филиповић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 5.000,00 динара



О ТЕСТУ

Садржај:

Два теста (2 дела едукације) садрже укупно 90 питањa неопходних за проверу знања из морфологије централног нервног система, приказаној на анатомским препаратима и на пресецима добијеним различитим техникама сликовног приказивања код живих особа.

Први тест (Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – први део) служи за проверу знања из неуроанатомије из времена студија. Тест 1. садржи 50 питања. За полагање је неопходно 26 тачних одговора. Потребно је обновити анатомију централног нервног система усвојену у време студија. Тест је нешто детаљнији од студентског нивоа, више се обраћа пажња деловима који су подложни нешто чешћим патолошким променама. Нарочиту пажњу треба обратити на васкуларни систем мозга.

УСЛОВ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ И ПОЛАГАЊЕ ДРУГОГ ДЕЛА – ДРУГОГ ТЕСТА (Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – други део), ЈЕ ОДСЛУШАН И ПОЛОЖЕН ПРВИ ДЕО - ПРВИ ТЕСТА (Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – први део).

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Упознавање са ресурсима за учење анатомије на интернету.

2. Паралелно коришћење знања стеченог на анатомским препаратима и пресецима.

3. Препознавање структура од значаја на анатомским пресецима начињеним
на дијагностичким машинама.

Број питања у тесту: 50

Дужина трајања теста: 5 сати и 30 минута (4 сата за читање литературе и 1 сат и 30 минута
за решавање теста)



УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 460/1 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364


Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – други део

Статус онлајн теста: акредитован до 3. марта 2017. године

Број акредитације: А-1-783/16

Руководилац/руководиоци: проф. др Видосава Радоњић и проф. др Бранислав Филиповић

Аутор/аутори: проф. др Видосава Радоњић и проф. др Бранислав Филиповић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 8

Трошкови едукације: 5.000,00 динара



О ТЕСТУ

Садржај:

Два теста (2 дела едукације) садрже укупно 90 питањa неопходних за проверу знања из морфологије централног нервног система, приказаној на анатомским препаратима и на пресецима добијеним различитим техникама сликовног приказивања код живих особа.

УСЛОВ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ И ПОЛАГАЊЕ ДРУГОГ ДЕЛА – ДРУГОГ ТЕСТА (Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – други део), ЈЕ ОДСЛУШАН И ПОЛОЖЕН ПРВИ ДЕО - ПРВИ ТЕСТА (Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – први део).

У другом тесту (Клиничка анатомија централног нервног система на препаратима и пресецима – други део), кандидати су дужни да препознају одређене струкутуре нервног ситема на анатомским пресецима или да направе анатомско - клиничку корелацију са садржајем који виде на сликовном приказу са дијагностичких апарата, било да је реч о нуклеарној магнетној резонанци, функционалној магнетној резонанци или трактографији. Сви препарати и снимци коришећни у овом тесту представљају део личне збирке проф. Б. Филиповића.

Тест је конципиран тако да су питања са вишеструким понуђеним одговорима, од којих је само један потпуно тачан. Саветујемо да кандидати прегледају сличне снимке постављене на интернет страницама које смо препоручили, што ће им у великој мери олакшати препознавање структура на понуђенм сликама.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Препознавање структура од значаја на снимцима начињеним на дијагностичким машинама.

2. Корелација препознатих структура са појединим симптоми као последицама оштећења.

3. Упознавање са начинима приказивања анатомских структура, посебно путева, техником "diffuse tensor imaging".

Број питања у тесту: 40

Дужина трајања теста: 4 сатa и 30 минута (3 сата за читање литературе и 1 сат и 30 минута
за решавање теста)



УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 461/1 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364


ПРЕВЕНЦИЈа тетануса

Статус онлајн теста: акредитован до 17. новембра 2016. године

Број акредитације: A-1-3122/15

Руководилац/руководиоци: доц. др Јадранка Максимовић

Аутор/аутори: доц. др Јадранка Максимовић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 6

Трошкови едукације: 2.000,00 динара

 

О ТЕСТУ

Садржај:

Тетанус је обољење које се јавља широм света. Већа учесталост је забележена у пољопривредним и сточарским подручјима и неразвијеним областима, у којима је контакт са екскретима животиња већи, а обухват имунизацијом мањи. Тетанус представља значајан узрок умирања у многим земљама Азије, Африке и Јужне Америке, посебно у сеоским и тропским пределима, у којима је чест тетанус новорођенчади.

У превенцији тетануса се користи вакцина и хиперимуни гамаглобулин. Ова вакцина је у нашој земљи уврштена у Календар обавезне имунизације 1951. године. Токсоид тетануса се производи као моновалентна вакцина за одрасле. Доступна је у педијатријској и формулацији за одрасле у комбинацији са токсоидом дифтерије (ДТ, дТ); у педијатријској формулацији са токсоидом дифтерије и целоћелијским или ацелуларним антигенима узрочника великог кашља (ДТП или ДТаП) или као ДТаП у комбинацији са другим антигенима (вакцином против хепатитиса Б, инактивисаном вакцином против полиомијелитиса, вакцином против обољења која изазива Haemophilus influenzae тип б).

Имунизација против тетануса код повређених лица спроводи се комбинованом активно-пасивном заштитом давањем адсорбоване ТТ вакцине и хуманог антитетанусног имуноглобулина (ХТИГ) уколико нису потпуно вакцинисана током последњих 10 година.

Тест под називом Превенција тетануса садржи основне информације о епидемиолошким карактеристикама тетануса са посебним акцентом на превенцију тетануса (Календар обавезне имунизације и комбинована активно-пасивна заштита против тетануса код повређених лица). Питања су формулисана тако да јасно произилазе из претходног текста и садрже три понуђена одговора од којих је само један тачан. Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Упознавање основних епидемиолошких карактеристика тетануса,

2. Рекапитулација начина превенције тетануса на основу Календара обавезне имунизације становништва, и

3. Стицање компетенција за спровођење заштите повређених лица од тетануса.

Број питања у тесту: 22

Дужина трајања теста: 2 сата (1 сат за читање литературе и 1 сат за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 432/2 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364

 

ММР вакцина и аутизам

Статус онлајн теста: акредитован до 17. новембра 2016. године

Број акредитације: A-1-2800/15

Руководилац/руководиоци: доц. др Наташа Максимовић

Аутор/аутори: доц. др Наташа Максимовић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 2

Трошкови едукације: 2.000,00 динара

 

О ТЕСТУ

Садржај:

Садржај теста се односи на основне карактеристике аутистичног спектра поремећаја (АСП), који укључује аутизам, Аспергеров синдром, дечји дезинтеграциони поремећај и неспецифични первазивни развојни поремећај - атипични аутизам. И ако етиологија аутизма није сасвим разјашњена постоје снажни докази о присуству неуробиолошке основе са значајном генетском компонентом код оболелих. Тест управо укључује и питања која се односе на актуелне теорије о етиологији АСП. Према најновијој теорији о етиологији аутизма уочена је нарушена архитектура можданих ћелија деце са аутизмом, тј. промене на кортексу, настале у раним фазама пренаталног развоја. Једна од теорија која већ дуги низ година буди пажњу јавности је и теорија о могућој вези између ММР вакцине и ризика за настанак аутизма. Прва студија, која је имала циљ да испита ову повезаност, изведена је још давне 1998. године. Како су резултати ове студије говорили у прилог теорије да ММР вакцина повећава ризик за настанак аутизма, дошло је до пада обухвата вакцинације ММР вакцином и до масовне појаве малих богиња и у земљама где су биле готово елиминисане. Убрзо су уследиле бројне студије које су оповргле сваку повезаност између ММР вакцине и ризика за настанак аутизма. Део питања у тесту се односи на споменуте студије. С обзиром да у нашој земљи ММР вакцина улази у Календар обавезне систематске имунизације, у тесту се налазе и питања која се односе на саму вакцину и њен састав.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

  1. Упознавање са аутизмом као здравственим проблемом данашњице

  2. Сагледавање потенцијалних етиолошких фактора

  3. Отклањање предрасуда о ММР вакцини и ризику за настанак аутизма

Број питања у тесту: 21

Дужина трајања теста: 2 сата (1 сат за читање литературе и 1 сат за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 431/2 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364

 

ПРОФИЛАКСА БЕСНИЛА

Статус онлајн теста: акредитован до 23. децембра 2016. године

Број акредитације: A-1-2804/15

Руководилац/руководиоци: проф. др Сандра Шипетић-Грујичић и доц. др Анита Гргуревић

Аутор/аутори: проф. др Сандра Шипетић-Грујичић и доц. др Анита Гргуревић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 10

Трошкови едукације: 2.000,00 динара



О ТЕСТУ

Садржај:

Данас се беснило јавља у свим земљама осим на Антарктику. Више од 55.000 људи у свету годишње умре услед беснила и то углавном у Африци и Азији. Око 84% умрлих је у руралним срединама. У свету око 99% свих смртних исхода услед рабијеса је у земљама у развоју. Пси су најчешћи извори инфекције за људе. Сваке године више од 15 милиона људи широм света прими постекспозициону заштиту. Рабијес је најчешћи код деце млађе од 15 година, тако да 40% постекспозиционе заштите се даје деци узраста 5-14 година. Беснило се јавља у два облика, као силватично и урбано. Силватично (шумско) беснило се одржава као природножаришна инфекција међу карниворама. Основни резервоар заразе у Северној Америци су творови, у Јужној Америци слепи мишеви, у Азији шакали, у Јужној Африци мунгоси, а у Турској и Ирану вукови. У контакту са дивљим животињама беснило се преноси на псе, мачке и друге домаће животиње. Бесни пси су одговорни за хиљаде случајева беснила које се још увек јавља у Индији, Кини, Индонезији, Тајланду и на Филипинама. Урбано беснило има већи епидемиолошки значај.

Спречавање урбаног беснила обухвата системску вакцинацију паса и мачака, борбу против паса луталица, обележавање паса, регистрацију паса и мачака у Централном регистру животиња уз евидентирање вакцинације против беснила и власника животиња, издавања пасоша за псе и мачке, ветеринарски надзор над псима који су озледили неку особу у трајању од 10 дана, као и убијање бесних животиња. Перорална вакцинација лисица и паса луталица показала је добре резултате у спречавању силватичног и урбаног беснила.

Према Правилнику о имунизацији и начину заштите лековима (Сл. Гласник РС, бр. 11/2006 и 25/2013) заштита лица против беснила у Републици Србији може да буде преекспозициона и постекспозициона. Активна имунизација против беснила се изводи мртвом HDC вакцином, а пасивна е применом хуманог антирабичног имуноглобулина.

Све наведено обухваћено је овим тестом, с тим што су у првом делу приказане епидемиолошке карактеристике рабијеса (агенс, начин преношења, резервоар инфекције, улазно место, осетљивост и отпорност, учесталост и распрострањеност болести, клиничка слика и лабораторијска дијагноза). У другом делу презентоване су превентивне мере, а у трећем преекспозициона и постекспозициона антирабична профилакса. Након завршетка овог теста, тестирани ће бити оспособљени за примену антирабичне заштите, што ће најбоље приказати решавањем приказа случајева.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Упознавање са епидемиолошким карактеристикама рабијеса,

2. Стицање знања неопходних за превенцију рабијеса, и

3. Унапређење компетенција у преекспозицоној и постекспозиционој антирабичној заштити.

4. Решавање приказа случаја.

Број питања у тесту: 46

Дужина трајања теста: 4 сата (2 сата за читање литературе и 2 сата за решавање теста)



УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 430/2 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364


Учесталост и фактори ризика
за настанак карцинома дојке

Статус онлајн теста: акредитован до 17. новембра 2016. године

Број акредитације: A-1-2802/15

Руководилац/руководиоци: доц. др Дарија Кисић Тепавчевић

Аутор/аутори: доц. др Дарија Кисић Тепавчевић

Циљна група: лекари

Број бодова за полазника: 2

Трошкови едукације: 2.000,00 динара

 

О ТЕСТУ

Садржај:

Kарцином дојке представља један од најзначајнијих јавно-здравствених проблема чија учесталост протеклих деценија поприма епидемијски карактер. Ова неоплазма чини водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према проценама Интернационалне агенције за истраживање рака (енгл. International Agency for Research on Cancer) у току 2012. године регистровано је око 1.700.000 новооболелих од карцинома дојке, док је ово обољење било одговорно за око 522.00 смртних исхода. Карцином дојке чини 25-30% свих малигних тумора особа женског пола, док у укупној структури умирањa од малигних болести учествује са око 15%. Целоживотни ризик, односно кумулативна вероватноћа оболевања од карцинома дојке у популaцији жена износи 12,5%, што значи да свака осма жена током свог живота оболи од ове болести. Систематска анализа оболевања и умирања од карцинома дојке у 187 земаља (укључујући и Србију), показала је да учесталост болести на глобалном нивоу континуирано расте већ 30 година и да тај пораст износи 3,1% годишње, Имајући у виду чињеницу да кумултаивни ризик обољевања од овог тумора расте са узрастом, може се очекивати да ће се ефекат продужења животног века који је забележен у многим деловима света одразити и на повећање броја оболелих од карцинома дојке у наредном периоду.

Фактори ризика за настанак карцинома дојке могу се поделити у две групе: а) они који нису подложни променама (немодификујући фактори) и б) они на које се може утицати (модификујући фактори). Укупни индивидуални ризик за настанак малигног обољења дојке зависи од присусутва и комбинације ових фактора код сваке појединачне особе.

Tест се састоји од 21 питања која имају од 3 до 5 понуђених одговора од којих је увек само један тачан. Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Први део питања се односи на учешће карцинома дојке у укупној структури оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији. Такође, један део питања се односи и на учесталост оболевања и умирања од карцинома дојке у популацији жена Републике Србије, као и њихово поређење са овим показатељима у другим деловима света. Други део теста се односи и на трендове стопа инциденције и морталитета карцинома дојке последњих деценија у различитим деловима света. Трећи део теста се односи на групу фактора ризика за настанак карцинома дојке који јесу (модификујући) и који нису (немодификујући) подложени променама. Уз тест је приложена и презентација на којој су представљене слике и графикони са којих се одговарајућим тумачењем може доћи до адекватног одговора на постављена питања.

Едукативни циљеви су:

1. Сагледавање глобалног оптерећења карциномом дојке у женској популацији;

2. Сагледавање географске дистрибуције карцинома дојке;

3. Уочавање тенденције стопа инциденције и морталитета карцинома дојке последњих деценија у различитим деловима света;

4. Сагледавање група модификујућих и немодификујућих фактора ризика за настанак карцинома дојке;

5. Упознавање са нивоима ризика за настанак карцинома дојке у односу на присутво одређених фактора

Број питања у тесту: 21

Дужина трајања теста: 2 сата (1 сат за читање литературе и 1 сат за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 429/2 - 742121