Курсеви намењени лекарима и другим стручним усмерењима

ИСПИТИВАЊЕ ТАЧНОСТИ ДИЈАГНОСТИЧКИХ ТЕСТОВА

Статус електронског теста: акредитован до 19. новембра 2019. године

Број акредитације: А-1-2915/18

Руководилац/руководиоци: проф. др Горан Трајковић

Аутор/аутори: проф. др Горан Трајковић, проф. др Дејана Станисављевић, проф. др Биљана Миличић, доц. др Зоран Букумирић

Циљна група: лекари, стоматолози, фармацеури, биохемичари

Број бодова за полазника: 5

Трошкови едукације: 1.000,00 динара



О ТЕСТУ

Садржај:

Питања у тесту односиће се на доношење одлуке о дијагнози (постојању болести) базиране на пробабилистичким принципима дијагностичког процеса. Одређивање вероватноћа болести углавном се одвија у неколико корака. У дијагностичком процесу почиње се са неком основном вероватноћом болести. За тако нешто најједноставније је узети стопу преваленције, што је еквивалентно вероватноћи неке болести пре било каквог лекарског прегледа или дијагностичког тестирања. Ова почетна вероватноћа коригује се навише или наниже на основу нових информација из сваког следећег дијагностичког поступка, што укључује историју болести, објективни преглед и дијагностичке процедуре.

Процена вероватноће болести пре сваког дијагностичког поступка (теста) назива се претест вероватноћа (“а приори вероватноћа”), док се процена вероватноће болести после извођења теста назива посттест вероватноћа (“а постериори вероватноћа”). Посттест вероватноћа је мања или већа од претест вероватноће у зависности од резултата теста. У случају позитивног теста посттест вероватноћа болести биће већа, а у случају негативног теста мања од претест вероватноће.

Тачност дијагностичких тестова (процедура) испитује се у дијагностичким студијама. У тим студијама предмет испитивања су испитаници за које испитивања пре извођења теста указују на постојање болести (циљна популација). Дијагностички тест, чију тачност треба оценити назива се индексним тестом. Тачност индексног теста оцењује се у односу на референтни тест (“златни стандард”) који пружају познавање правог стања болести што је неопходно у дијагностичким студијама.

Индексни тест из дијагностичке студије у пракси може постати стандардан тест ако је његова тачност задовољавајућа за решавање конкретног здравственог проблема. Лекару је у пракси доступан само стандардан, а не и референтни тест. Познавање тачности тестова може бити употребљена у пракси да се, на основу резултата дијагностичког теста, израчуна вероватноћа постојања или одсуства болести.

Тачност дијагностичких тестова може се квантитативно оценити на више начина. Ове мере обухватају: сензитивност, специфичност, свеукупну тачност и површину испод криве оперативне карактеристике.

Вредности сензитивности и специфичности дијагностичког теста, нити било која друга мера дијагностичке тачности, не могу бити употребљене самостално, без познавања претест вероватноће болести, да би се одредила (посттест) вероватноћа болести код одређеног пацијента.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Унапређење општих теоријских знања о тачности дијагностичких тестова

2. Унапређење практичних вештина у коришћењу информација о тачности дијагностичких тестова

Број питања у тесту: 50

Дужина трајања теста: 7 сати (5 сати за читање литературе и 2 сата за решавање теста)



УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 527/1 - 742121

2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији на интернет адреси:

http://statistika.mfub.bg.ac.rs/kontinuirana-edukacija/ispitivanje-tacnosti-dijagnostickih-testova

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364


Принципи савременог праћења лабораторијских
и клиничких параметара тока ХИВ инфекције

Статус онлајн теста:  акредитован до 5. марта 2019. године
Број акредитације:  
А-1-864/18
Руководилац/руководиоци:
доц. др Јован Ранин и проф. др Маја Станојевић
Аутор/аутори:
доц. др Јован Ранин и проф. др Маја Станојевић
Циљна група:
лекари, биохемичари, микробиолози, медицинске сестре
Број бодова за полазника:
2
Трошкови едукације
: 2.000,00 динара

НАПОМЕНА: за ограничен број полазника је обезбеђено бесплатно похађање теста. Молимо заинтересоване да се обрате Центру за континуирану медицинску едукацију (контакт на крају овог текста)

 

О ТЕСТУ

Садржај:

Инфекција вирусом хумане имунодефицијенције („Human Immunodeficiency Virus“, HIV) је дуготрајна хронична инфекција, чији је завршни стадијум, ХИВ болест, синдром стечене имунодефицијенције („Acquired Immunodeficiency Syndroma“, AIDS). Бројна обољења, инфекције и малигнитети, чине АИДС. Њихово испољавање чврсто је повезано са имунодефицијенцијом коју изазива ХИВ, те се називају опортунистичке инфекције и малигнитети. Савремена стратегија лечења ХИВ инфекције, антиретровирусна терапија (АРТ), доводи до стабилне супресије вирусне репликације, чиме се омогућава обнављање имунског надзора над опортунистичким патогенима (имунска реконституција). У клиничком смислу АРТ-ом се постиже одлагање испољавања опортунистичких инфекција и малигнитета, чиме се значајно побољшава квалитет живота и повећава време преживљавања особа које живе са ХИВ инфекцијом. Такође, у епидемиолошком смислу, АРТ доприноси смањењу ризика трансмисије инфекције, па тако и смањењу глобалне инциденце и преваленце ХИВ инфекције. Први преглед пацијента са ХИВ инфекцијом подразумева узимање комплетне анамнезе, физикални преглед, лабораторијска испитивања и информисање и саветовање о свим аспектима ХИВ инфекције. Поред анализе броја ЦД4 лимфоцита, одмах по успостављању дијагнозе ХИВ инфекције, пре започињања лечења неопходно је урадити и следеће лабораторијске процедуре: ПЦР ХИВ РНК у крви, серолошке анализе за хепатитис Б (ХБВ) и хепатитис Ц (ХЦВ) вирусе, серологију за сифилис, токсоплазмозу и цитомегаловирус, биохемијске анализе у крви и урину (укључујући и ниво серумских трансаминаза, липида, гликозе и ХбА1Ц), комплетну крвну слику, генотипски тест резистенције вируса на антиретровирусне лекове, Р5 тропизам и ХЛА Б5701 тестирање. Према најновијим препорукама објављеним у мају 2015. године, терапија се започиње свим пацијентима, одмах по успостављању дијагнозе ХИВ инфекције, без обзира на број ЦД4 лимфоцита. Након започињања АРТ-а неопходно је пратити антивирусни ефекат лечења, односно утврдити да ли је постигнута супресија вирусне репликације, што је примарни циљ АРТ-а. Антивирусни ефекат терапије одређујемо на основу количине ХИВ РНК у крви, ПЦР техником. Такође, пратимо и имунолошки ефекат АРТ-а на основу броја ЦД4 лимфоцита пацијента. Поред вирусолошког и имунолошког ефекта АРТ-а, по започињању лечења, прате се и нежељени ефекти лекова, хепатотоксичност, нефротоксичност, мијелотоксичност, лактична ацидоза, поремећај метаболизма масти и шећера идр., обзиром да постојање нежељених ефеката, такође, може бити разлог за модификацију АРТ-а. Праћење тока ХИВ инфекције од првог прегледа пацијента, уз ефикасно антиретровирусно лечење и одсуство нежељених ефеката лекова, значајно доприноси смањењу морбидитета и морталитета пацијената са ХИВ инфекцијом. Сматра се да уз правилно лабораторијско и клиничко праћење и ефикасну терапију, пацијенти могу живети педесет година без симптома и знакова ХИВ инфекције.

Кандидат има право једном да одговори на постављено питање, а уколико тачно одговори на најмање 60% питања сматраће се да је положио тест.

Едукативни циљеви су:

1. Упознавање са природним током ХИВ инфекције

2. Приказ савремене стратегије лечења ХИВ инфекције

3. Објашњење најновијег алгоритма за праћење клиничких и лабораторијских параметара пацијената са ХИВ инфекцијом

    Број питања у тесту: 20

    Дужина трајања теста: 6 сати (5 сати за читање литературе и 1 сат за решавање теста)

 

УПУТСТВО ЗА ПРИЈАВУ

Пријављивање за ову едукацију се обавља преко Центра за континуирану медицинску едукацију у следећим корацима:

1. Трошкови едукације се уплаћују на текући рачун Медицинског факултета у Београду 840-1139666-89, позив на број RP - 482/1 - 742121


2. Доказ о уплати се доставља на адресу: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs

3. По добијању корисничког имена и лозинке приступате едукацији.

4. Додатне информације можете добити у Центру за континуирану медицинску едукацију, телефон: 011 36 36 363 и 011 36 36 364